Pre podizanja zasada trešnje trebalo bi imati na umu da je pored sve veće ponude atraktivnih sorti, veoma proširen i izbor podloga prilagođenih različitim zemljišnim uslovima i primenjenoj agrotehnici.
Ukratko vam predstavljamo glavne osobine nekih podloga za trešnju koje se koriste kod nas i u svetu.
– Divlja trešnja – pri klasičnoj tehnologiji gajenja daje veoma bujna stabla. Sorte okalemljene na njoj kasnije stupaju na rod, otežana je rezidba i berba zbog velikih gabarita krune, gustina sklopa 250-350 st/ha (razmak sadnje: 6-7m x 5-6m).
– Magriva – sorte na njoj pokazuju manju bujnost (10-20%) od divlje trešnje. Pogodna je za suva i krečna zemljišta, a teško uspeva na teškim i vlažnim zemljištima. Prema nekim sortama trešnje (van, burlat, hedelfingen) ima slabiji afinitet. Pogodna je za sklopove od 300-500 st/ha. Klon magrive SL 64 može da posluži kao zamena za sejance jer daje ujednačeno potomstvo.
– Oblačinska višnja – daje stabla male bujnosti. Sorte okalemljene na njoj rano prorode. Mane: slabo se ukorenjava (potreban naslon), slab afinitet sa mnogim sortama trešnje, velika produkcija izdanaka.
– Weiroot 158 – srednje bujna podloga, adaptibilna, dobro podnosi vlažna i krečna zemljišta. Pogodna za sklopove od 600-800 st/ha.
– Tabel (Edabriz) – slabo bujna podloga, dobro podnosi teška i vlažna zemljišta bez kreča. ( > 1.000 st/ha).
– Kolt – bujna podloga, sorte okalemljene na njoj u kasnijim godinama pokazuju manju bujnost za 10-30% u odnosu na divlju trešnju. Dobro podnosi teža zemljišta, ali je osetljiva na višak kreča i rak korena. Za sklopove od 300-500 st/ha.
– MaxMa 14 (Brokforest) – srednje bujna podloga, dobra je za sve tipove zemljišta, osim zamorenih. (500-800 st/ha).
– Gisela 5 – slabo bujna podloga, traži plodna, laka zemljišta bez kreča, uz obavezan naslon i sistem za navodnjavanje. ( > 1.000 st/ha).
– Gisela 6 – srednje bujna podloga, bolje je adaptivnosti na zemljišne uslove od gisele 5. (600-800 st/ha).
– PHL-A (Ceravium) – slabe do srednje bujnosti, slabije se ukorenjava (naslon obavezan), indukuje visoku rodnost. (600-800 st/ha).
