Uticaj podloge na plemku je mnogostruk i ispoljava se na različite načine.
Najveći broj sadašnjih zasada trešnje u Srbiji podignut je na bujnim podlogama divlja trešnja (Prunus avium) i magriva (Prunus mahaleb). Negativna osobina ovih podloga je upravo njihova velika bujnost, što dovodi do posledice da se pojedinih godina obere samo polovina roda što značajno umanjuje profitabilnost proizvodnje trešanja i višanja.
Kod trešanja i višanja kalmljenih na kržljave podloge (Gisela 5, Gisela 6, Tabel Edabriz, Weiroot 158, PHL-A, PHL-B i dr.) plodovi se beru praktično sa zemlje. Ujedno, u ovakvim voćnjacima olakšane su i druge operacije (navodnjavanje, đubrenje, savijanje grana i rezidba).
Kao važnu slabobujnu podlogu za trešnju i višnju treba posebno izdvojiti oblačinsku višnju. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline.
Osim slabe bujnosti, dobra osobina joj je i otpornost prema niskim temperaturama, dobro podnošenje suvih terena i slabijih zemljišta. Mana ove podloge je nešto slabiji korenov sistem, pa je kod rodnijih voćaka neophodan naslon.
Korišćenje slabobujnih podloga mnogostruko može uticati na sortu, a ti uticaji se manifestuju na fenologiju voćaka, rastenje, bujnost, oblik krune, visinu i redovnost prinosa kao i na sam kvalitet ploda.
