Rasadnik Milojević

Sadnice jabuke William 

Podloga za trešnju

Pre podizanja zasada trešnje trebalo bi imati na umu da je pored sve veće ponude atraktivnih sorti, veoma proširen i izbor podloga prilagođenih različitim zemljišnim uslovima i primenjenoj agrotehnici.

Ukratko vam predstavljamo glavne osobine nekih podloga za trešnju koje se koriste kod nas i u svetu.

– Divlja trešnja – pri klasičnoj tehnologiji gajenja daje veoma bujna stabla. Sorte okalemljene na njoj kasnije stupaju na rod, otežana je rezidba i berba zbog velikih gabarita krune, gustina sklopa 250-350 st/ha (razmak sadnje: 6-7m x 5-6m).

– Magriva – sorte na njoj pokazuju manju bujnost (10-20%) od divlje trešnje. Pogodna je za suva i krečna zemljišta, a teško uspeva na teškim i vlažnim zemljištima. Prema nekim sortama trešnje (van, burlat, hedelfingen) ima slabiji afinitet. Pogodna je za sklopove od 300-500 st/ha. Klon magrive SL 64 može da posluži kao zamena za sejance jer daje ujednačeno potomstvo.

– Oblačinska višnja – daje stabla male bujnosti. Sorte okalemljene na njoj rano prorode. Mane: slabo se ukorenjava (potreban naslon), slab afinitet sa mnogim sortama trešnje, velika produkcija izdanaka.

– Weiroot 158 – srednje bujna podloga, adaptibilna, dobro podnosi vlažna i krečna zemljišta. Pogodna za sklopove od 600-800 st/ha.

– Tabel (Edabriz) – slabo bujna podloga, dobro podnosi teška i vlažna zemljišta bez kreča. ( > 1.000 st/ha).

– Kolt – bujna podloga, sorte okalemljene na njoj u kasnijim godinama pokazuju manju bujnost za 10-30% u odnosu na divlju trešnju. Dobro podnosi teža zemljišta, ali je osetljiva na višak kreča i rak korena. Za sklopove od 300-500 st/ha.

– MaxMa 14 (Brokforest) – srednje bujna podloga, dobra je za sve tipove zemljišta, osim zamorenih. (500-800 st/ha).

– Gisela 5 – slabo bujna podloga, traži plodna, laka zemljišta bez kreča, uz obavezan naslon i sistem za navodnjavanje. ( > 1.000 st/ha).

– Gisela 6 – srednje bujna podloga, bolje je adaptivnosti na zemljišne uslove od gisele 5. (600-800 st/ha).

– PHL-A (Ceravium) – slabe do srednje bujnosti, slabije se ukorenjava (naslon obavezan), indukuje visoku rodnost. (600-800 st/ha).

Kruška lubeničarka

Крушка лубеничарка или бостанка – стара, заборављена и врло необична српска 

Стара сорта крушке – лубеничарка одн. бостанка аутохтона је, српска, сорта овог воћа.

Некада су је наши преци радо садили јер је врло отпорна на све временске услове, велике мразеве и честу болест која напада воће – чађаву краставост.

Добила је име по лубеници јер изгледа управо тако – покорица јој је зеленожута, а месо розикасто до тамноцрвено. Плод је ситнији, слатко-киселог укуса, врло сочан. Сазрева почетком августа.

Дрво лубеничарке расте у висину до 3 м. Прве године род је мањи, а са годинама све обилнији. Код калемљења важно је знати да најбоље роди на дуњи БА-29. За подлогу се користи и дуња МА.

Због изузетне отпорности коју смо већ поменули и због све учесталије органске производње у Србији, ова домаћа сорта крушке враћа се у српске баште и дворишта.

Rezidba voća

 

Prvi korak - Čišćenje

Počnite sa orezivanjem grana koje su se osušile tokom godine  i koje su oštećene ili slomljene . Uklonite i one mladice koje rastu direktno iz stabla drveta

Takve mladice često nemaju veze sa plodom, već su izdanak podloge na koju je kalemljeno voće. Grane koje rastu pravo u visinu treba delimično odrezati kao i izdanke koji se povijaju ka stablu, odnosno imaju smer ka unutrašnjosti krune. 
Dugi korak - Proređivanje

Cilj proređivanja je da omogućite da svetlost i vazduh mogu podjednako da dopru do svih listova. Na taj način smanjuje se mogućnost širenja biljnih bolesti i štetnih insekata.

Najpre uklonite neke od grana koje rastu nadole, ali i sve one koje se gusto ukrštaju i preklapaju sa drugim granama. Preporučljivo je da nakon toga pregledate celu biljku. 

Orežite krunu što skadnije tako da napravite ravnomernu gustinu grana. Trebalo bi da svako stablo oblikujete na sličan način da bi sve voćke izgledale jednako.
 

Na mestima gde se grane račvaju savetuje se da ostavite one grane koje su najzdravije. Takođe, vodite računa da ugao između dve grane bude oko 70 stepeni. Ako ugao ostane preveliki, postoji mogućnost da se grane slome pod teretom ploda. S druge strane, ako ostavite previše oštar ugao, neće biti dovoljno vazduha tokom vegetacije.

Nastavite sa rezanjem dok prostor oko svake grane ne bude između 15 i 30 centimetara. Bitno je da svaka grana ima dovoljno vazduha i prostora da se razvija. Kao i kod čišćenja, orezujte ravno sve do glavne grane ili stabla.

Ne ostavljajte čiste, ravne grane duže od 30 centimetara bez ijedne bočne grane ili račve. Računa se da je 30 centimetara godišnje dovoljna dužina prirasta.

 

Treći korak - Friziranje

Treći korak je najlakši, jer tada vaše voćke dobijaju „novu frizuru“. Trebalo bi da počnete sa spoljne strane i da režete ka stablu. Cilj je da grane postanu deblje i kraće. Stručnjaci savetuju da se ovakvim rezanjem sprečava lomljenje grana od težine ploda i da tada drvo luči hormone u donjem delu krošnje. Tako drvo daje veći prinos i ne ide u visinu i širinu.
 

Kako orezati borovnicu i aroniju

Cilj friziranja je da se oreže 20 do 30% prošlogodišnjeg rasta drveta. Prošlogodišnji rast može da se prepozna po grubljoj kori i debljini grane. Bitno je da vodite računa gde ćete da napravite rezove. Najbolje je da režete od 5 do 8 milimetara iznad pupoljka koji vam po položaju i pravcu odgovara.
 

Dodatni saveti
 

• Postarajte se da vam makaze za rezanje budu oštre. Možete ih sami naoštriti.
• Da biste izbegli širenje bolesti, dezinfikujte makaze alkoholom.
• Orezano drvo pravilno uklonite ili odložite kako biste sprečili širenje bolesti na zdrave delove.
• Preseke deblje od 5 centimetara premažite voskom za kalemljenje.
• Neposredno posle rezidbe treba odraditi zimsko prskanje voćaka.