|
 | Opis: Sadnice voća šljive Čačanska rodna spadaju u novije vrste. Izrazito samooplodna, rano prorodi i rađa redovno i obilno. Plod je krupan, duguljast, aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i veoma slatko. Odlična je za sušenje. |
| Vreme zrenja: Kraj VIII |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Čačanska rana je još jedna novija sorta. Plod je krupan, jajastog oblika, a boja ljubičastoplava. Meso je žute boje, slatkokiselog ukusa i ima krupnu košticu. Relativno rano prorodi. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Stenlej. |
| Vreme zrenja: Druga polovina VII |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Čačanska lepotica su domaćeg porekla. Delimično je samooplodna do samooplodna. Plod je vrlo krupan, ovalnog oblika, tamnoplave boje. Meso je čvrsto, sočno i ugodnog ukusa. Redovno i obilno rađa, a prorodi u drugoj ili trećoj godini posle sadnje. |
| Vreme zrenja: Početak VIII |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Čačanska najbolja je takođe domaća sorta. Dobro rađa. Plod je srednje krupan do krupan, loptastog oblika. Meso ploda je žute boje i slatkokiselog ukusa, drži se koštice. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Čačanska rodna. |
| Vreme zrenja: Polovina VIII |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Stenlej vode poreklo iz SAD. Delimično samooplodna do samooplodna. Plod je krupan, elipsastog oblika, tamno plave boje. Daje relativno krupne plodove i prorodi rano. Koštica je krupna i lako se odvaja od ploda. |
| Vreme zrenja: Kraj VIII |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Rutgešteter su poreklom iz srednje Evrope. Plod je sitan do srednje krupan, okrugao, boja kožice je ljubičastozelena, na sunčanoj strani plava. Meso zelenkastožuto, kiselkastoslatkog ukusa. Oprašuje je Požegača, Kalifornijska plava, Stenlej. |
| Vreme zrenja: Početak VII |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Grose Di Felicija cvetaju kasno,
Felicia Grose je plava šljiva koja daje aje vrlo krupan plod, tamno ljubičaste je boje i eliptičnog oblika. |
| Vreme zrenja: Sredina i kraj IX |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljive Angelina su poreklom iz Francuske. Plod je srednje krupan, plave boje i vrlo sočnog ukusa. Ova šljiva je delimično samooplodna. |
| Vreme zrenja: Sredina IX |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Kalifornijska plava su poreklom iz USA |
| Vreme zrenja: Sazreva sredinom jula |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Prezident su poreklom iz Engleske |
| Vreme zrenja: Sazreva početkom septembra. |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: |
| Vreme zrenja: Sorta Ana Spart sazreva početkom septembra |
| Podloga: Dženarika |
|
 | |
| : |
|
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Valor su poreklom iz Kanade |
| Vreme zrenja: Sazreva sredinom septembra |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Opal su poreklom iz Švedske |
| Vreme zrenja:Sazreva u julu. |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Viktorija su poreklom iz Engleske. |
| Vreme zrenja:Sazreva krajem avgusta. |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Avalon su poreklom iz Engleske. |
| Vreme zrenja: Sazreva sredinom avgusta. |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Eskalibur su poreklom iz Engleske. |
| Vreme zrenja: Sazreva tokom avgusta |
| Podloga: Dženarika |
|
 | Opis: Sadnice voća šljiva, sorte Ruska džanarika su poreklom iz Rusije |
| Vreme zrenja: Sazreva polovinom juna. |
| Podloga: Dženarika |
Šljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji se razvija više površinski mada pojedine žile mogu prodreti i do dva metra dubine. Cesto razvija izdanke iz korena. Stablo može biti piraidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ili visoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog. Po vremenu zrenja postoje rane, i pozne sorte. Po obliku plodova šljive mogu biti:
-MIRABELE – sitniji okruglasti plodovi žute boje, koštica se uglavnom odvaja,
-RENKLODE – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubicastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice.
-JAJASTE SLJIVE - izduženog su oblika i tamnije boje pokožice, cvrstog mesa, oštrih vrhova koštice.
-CEPAČE ili PLAVICE – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava, primer je požegaca.
-JAPANSKE ŠLJIVE – hibridi japanskih sa evropskim i americkim šljivama.
Šljiva traži duboko rastresito i plodno yemljište za svoj uspešan razvoj. Najbolja su slabokiselna zemljišta gde se PH krece od 6,5-7. Glavni tip zemljišta u nasim šljivarskim regionima gde se šljiva najviše gaji su parapodzoli. Šljiva ima vece zahteve za azotom i kaliumom a nešto manje za fosforom.
Šljiva podnosi mrazeve i do -30 stepeni. Podrucja sa smanjenom relativnom vlažnošcu i cestim prodorima toplih talasa u januaru ili sa cestom pojavom slane i poznih mrazeva u cvetanju nisu pogodna za gajenje šljive. Kao podloge za kalemljenje za šljivu se najviše koriste raznovrsne generativne podloge i sejanci Džanarike, zatim to mogu biti generativne podloge domacih sorti šljiva kao što su: Crvena ranka, petrovaca, metlaš, sitnica, plavara, trnošljiva itd. Najviše se kao podloga ipak koristi kao generativni sejanac (dobijena iz semena-koštice) jer se pri kalemjenju dobro prima sa šljivom, sorte okalemljene na Džanarici imaju brz rast, lep izgled i dugovecne su. Mane ove podloge su pozniji pocetak radanja i slabija otpornost na mraz. Ne preporucuje se za sorte Rut geršteter i crvenu ranku koju treba kalemiti na podlugu Stenleja ili Požegace. Šljiva se može kalemiti i na vegetativnim podlogama koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj nacin rzamnožavanja sadnica slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest Šarka šljive može preneti putem izdanaka dok od generativnog nacina ta opasnost ne postoji, jer se šarka šljive ne prenosi semenom.
Najpoznatije štetocine šljive su: štitasta vaš, šljivina osa, šljivina lisna vaš, šljivin savijac, šljivin crveni pregalj ili grinja. Vektori ( prenosioci virusa šarke šjive - prunus virus 7 ) su sledeci štetni insekti: šljivina zelena štitasta vaš (sitna i krupna ), breskvina zelena lisna vaš, zelena lisna vaš hmelja i crna lucerkina vaš. Najpoznatije bolesti šljive su: šarka šljive (prunus virus No.7) neizleciva virusna bolest zbog koje se obavezno krce vocnjaci pod zarazom, zatim monilija, rda, plamenjaca,rogac šljive, itd.
